Guverner Kalfiornije Gevin Njusom odobrio je zakon kojim se od trgovačkih društava zahteva da u svoje upravne odbore uvrste direktore iz manjinskih zajednica.
To je prvi zakon u SAD koji diktira rasni sastav korporativnih odbora.
U te manje zastupljene zajednice spadaju Afroamerikanci, Latinoamerikanci, azijski Amerikanci, Indijanci, Havajci te stanovnici Aljaske i Pacifičkih ostrva. Kompanije mogu imenovati i direktore koji se smatraju homoseksualcima, lezbejkama, biseksualcima ili transrodnim osobama.
Zakon je motivisan prvobitnim zakonodavstvom iz 2018. koje od kalifornijskih javnih korporacija zahteva da diverzifikuju sve svoje muške odbore.
"Kada govorimo o rasnoj pravdi, govorimo o moći i potrebi za sedenjem za stolom", rekao je guverner Njusom ove nedelje.
Neke konzervativne grupe su se pobunile, ali među političkim akterima nije bilo puno protivnika.
Ali, korporativni advokat Kit Bišop usprotivio se zakonu rekavši da krši klauzule o jednakoj zaštiti američkog i kalifornijskog ustava i trgovačku klauzulu američkog ustava, piše USA Today, prenosi Index.
Manje od dva odsto Afroamerikanaca su rukovodioci u najvećim američkim firmama
Nacionalni protesti zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda podstakli su obećanja da će se smanjiti rasne razlike. Ipak, nedavna studija dnevnih novina USA Today otkrila je da je tek manje od dva odsto Afroamerikanaca na poziciji rukovodilaca u 50 najvećih državnih kompanija.
"Novi zakon predstavlja veliki korak napred za rasnu pravednost", rekao je jedan od autora zakona Kris Holden, demokrata iz Pasadene.
"Iako su neke korporacije već predvodile borbu protiv pristrasnosti, sada će svi kalifornijski korporativni odbori bolje odražavati raznolikost naše države", dodao je.
Za dve godine, dakle 2022., odbori sa četiri do devet ljudi moraće da imaju najmanje dva člana iz manje zastupljenih zajednica, a odbori sa devet ili više ljudi najmanje tri takva člana. Kompanije koje ih ne budu poštovale mogle bi se suočiti s visokim novčanim kaznama.